Dan koji nikako ne dolazi

Gemma Galore • 14.03.2017 • Nema komentara

Svaki dan čeznem za danom koji treba da dođe

Čeznem za danom koji mora da dođe

Jer ja ga dugo sanjam

Ja ga dugo čekam

 

Jer na kraju dođe, ono za čim čezneš, jer misli i želje idu u svemir

Barem tako kažu

Predugo sanjam i predugo čekam

Za tromost koju imam

Usporenu čežnju, preraslu u melanhoniju za danom koji treba da dođe

 

Ja više ne umijem da pišem

Svejedno polako preplavlja i oblici poprimaju tupost

Sve je lažno i sve je letargično

 

Lica su bezizražajna i osmjesi lažni

Energije blijede a srca jednolika, u masi klonova pod maskom bića

 

Onaj koji preživi tupost umire u masi bezosjećajnih duša,

Koje smjelo lete i sudaraju se

 

U srži bezličja

U želji za slobodom uma, koja nikako ne dolazi

Ja više ne umijem da pišem, jer lica su jednolična

Dan nikako ne dolazi

Dok duša čezne u beznađu jednoličnih lica i trulih duša

 

I ova pjesma je loša

I ova pjesma je tužna

 

Jer duša je umorna

I duša je prazna

 

Jer u masi beznađa

Čezne za danom koji nikako ne dolazi

 

Categories moj stil
Vezani članci

Nema komentara